Poljoprivrednici u Srbiji se žale da im uvoznici umanjuju prihode od krompira

Srpskim proizvođačima krompira nakupci i trgovci nude između 10 i 14 dinara za kilogram. Ovako niska cena dovela je do toga da su skladišta maltetne puna robe, a poljoprivrednici nezadovoljni. Najviše su ogorčeni jer otkupna cena, od njih do trgovinskog lanca, naraste i do šest puta.

Krompirom se prošle nedelje, na pijacama širom Srbije, trgovalo i cena ovog povrća kretala se od 45 dinara u centralnoj Srbiji i Vojvodini, dok je u Beogradu dostizala i 80 dinara. U trgovinskim lancima krompir se prodaje za oko 50 dinara za kilogram.

– Otkup krompira je mnogo nizak, a cene nikakve – ispričao nam je jedan od poljoprivrednika iz Prijepolja. – Ista je cena i situacija i u Ivanjici i Novoj Varoši. Ima dosta uvozne robe, pa nekoliko hiljada tona domaćeg krompira stoji na lageru i ne može da se proda. Čak i kad bi hteli da prodaju po toj ceni, ne mogu, jer ga slabo traže zbog uvoznog. Država nam nudi neke subvencije, ali ko živi i radi od poljoprivrede ne može da opstane. Imamo poljoprivrednika iz sela Akmačić i njemu je ostalo oko 700 tona u hladnjači. I ako ne proda u narednih nekoliko meseci, sve će baciti. Napraviće od poljoprivrednika socijalne slučajeve.

Pojedini proizvođači upozoravaju da nam krompir stiže iz Holandije i Francuske, ali i drugih zemalja i to po izuzetno niskim cenama.

Prema rečima Branislava Gulana, agroanalitičara, region Šumadije i Zapadne Srbije je poznat po proizvodnji krompira. Ukupno 62 odsto površina nalazi se u ovom regionu. Južna i Istočna Srbija imaju oko 22 odsto, Vojvodina 15,8, a Beograd samo 0,8 odsto. Zlatiborska i Južnobačka oblast imale su zajedno više od polovine svih površina pod krompriom.

– Krompir se u Srbiji gaji na 28.000 hektara, a godišnja proizvodnja je veća od 500.000 tona – ističe Gulan. – To je dovoljno za domaće potrebe, ali ga i uvozimo. On se izvozi u BiH, Hrvatsku i Crnu Goru. Uvozni krompir smo platili oko 10 miliona evra. Stigao je iz Francuske, Holandije. Inače, krompir batat mogao bi da donese zaradu i do 8.000 evra po hektaru. Uz to, nema ga dovoljno u našoj zemlji.

NEMA DOMAĆEG

Kako nam je rekao Branislav Gulan, agroanalitičar, uvoz semenskog krompira je u 2018. godini vredeo 7,7 miliona evra. Zbog uvoza semena, domaće sorte krompira – jelica, dragačevka, univerzal, odavno su nestale sa naših njiva.

– Može se samo reći da je holandsko ili u manjoj meri nemačko seme niklo na teritoriji Ivanjice i Dragačeva, ali nikako da je reč o domaćem krompiru – naglašava Gulan.

Novosti